Sportske povrede
Pod sportskim povredama se najčešće podrazumevaju oštećenja mišića, tetiva, ligamenata, kostiju i zglobova koja su posledica sportske aktivnosti (kako profesionalne, tako i rekreativne). Najčešće sportske povrede su relativno lake: istegnuća tetiva, bol u vratu, bolno rame, teniski lakat, lumbago, uganuća zglobova, bolna peta... ali se javljaju i teže povrede tipa preloma kostiju, iščašenja zglobova, rupture mišića ili tetiva.
Sportska aktivnost može da dovede do oštećenja tkiva na dva osnovna načina:
1. Pri naglom pokretu ili udarcu (trenutno dejstvo jake sile) koji odmah dovede do većeg oštećenja tkiva.
2. Usled stalnog ponavljanja istog pokreta što izaziva niz ponavljanih mikrotrauma i postepeno oštećenje tkiva (overuse sindrom).
Sportska povreda ne treba da se zanemari, treba da se odmah sanira i po potrebi leči. Neblagovremeno saniranje povrede i odlaganje početka lečenja vodi u produžavanje tegoba i komplikacije. Najveća greška koja se pravi je da se uprkos bolu i drugim tegobama nastavlja sa forsiranim treniranjem. Za pravilno saniranje blaže povrede često je dovoljno mirovanje nekoliko dana uz eventualnu primenu leda i drugih fizikalnih procedura koje se biraju shodno vrsti povrede i prisutnim tegobama.
Povrede koje se ponavljaju zahtevaju ozbiljan pristup i pravilno sprovođenje neophodne fizikalne terapije (izbor fizikalnih procedura, dovoljan broj tretmana, dozirano mirovanje, dozirana aktivnost itd.).
Odmor je neophodna mera u lečenju sportske povrede. Pored odmora fizikalna terapija je jako korisna. Ona deluje kako na smanjenje bola, ukočenosti i otoka, tako i na oporavak oštećenog tkiva. Svojim efektima sprečava dalje oštećenje a i pojavu degenerativnih promena u kasnijim godinama. Savremena fizikalna terapija ima veliki broj procedura koje se mogu koristiti od prvog dana povrede. Vrlo često se koriste laser, magnet i bioptron metode koje imaju odličan biostimulativan efekat odnosno deluju na brz oporavak (regeneraciju) oštećenog tkiva.
Osim vežbi zagrevanja na početku i vežbi hlađenja (istezanja) na kraju treninga, od izuzetnog značaja za sprečavanje sportskih povreda je optimalna učestalost i trajanje treninga. Sportisti su u novije vreme izloženi drastičnim naporima, a sve da bi s ostvario "bolji rezultat", što je potpuno neopravdano i kontraproduktivno. Nužne su adekvatne pauze između treninga odnosno dovoljan odmor kako bi se tkiva revitalizovala i bila otpornija na povređivanja, ali i produktivnija kada su u pitanju sportski rezultati.
Sindrom pretreniranosti koji nastaje zbog preterane upotrebe mišića i zglobova je sve češći problem koji zahteva dugotrajno lečenje i saradnju pacijenta (umereno treniranje).